Poslednji valcer u Sarajevu je osvrt na vreme burnih dešavanja na Balkanu — između 1910. i 1914. godine — iz vizure prvog bosanskog filmskog snimatelja Antona Valića. Njega je pokretnim slikama opčinio francuski snimatelj Luj de Beri, koji je u Bosnu doneo prvu filmsku kameru. Film prati Valićevo sazrevanje i priču o Sarajevu, osvojeno novim načinom života — automobilima, kabareima, dekadencijom, špijunima, profiterima. Priča prati vreme pred Prvi svetski rat, atentatore i pripreme za atentat na Franca Ferdinanda koji će biti uvod u katastrofu opštih razmera, ali i odrastanje i sazrevanje Antona Valića. Ova „dramatična komedija“ završava se atentatom 28. juna 1914. u Sarajevu. koji je Valić snimio, ostavivši u istorijskoj arhivi autentične snimke.