Kada je 21. novembra 1991, na dan svoje krsne slave, Svetog arhangela Mihajla, Obrad Srećković, seljak iz Velikog Krčmara, pošao da na vukovarskom ratištu pronađe svog sina Milana, poneo je „sve što nana pakuje vojniku“: kolač, pečenje, koljivo, flašu rakije, pismo od devojke i čarape. Obrad nekako stiže do sremskih pustopoljina, ali zaluta u sumrak i, kada ga već polako počne hvatati panika, ugleda vojnički logor.